Veliki deo tih odluka tiče se zdravlja, poput toga šta i kada ćemo jesti, da li ćemo vežbati ili uzeti vitaminski dodatak. Kada je zdravlje ugroženo, ove odluke postaju još važnije, poput toga da li ćemo se vakcinisati, da li ćemo uzeti preporučeni antibiotik, da li ćemo uzeti homeopatski lek ili otići kod kiropraktičara.

Zvanične zdravstvene preporuke moraju biti zasnovane na rigoroznim naučnim dokazima koji pokazuju da je tretman zaista učinkovit i bezbedan. Postoje, međutim, i zdravstvene preporuke koje se zasnivaju na naučno neproverenim informacijama i anegdotalnim tvrdnjama o tretmanima koji zapravo nisu dokazano učinkoviti ili odgovarajući za određeno zdravstveno stanje. Pored toga što takvi tretmani mogu biti neefikasni, a nekada čak i nebezbedni, oni mogu da nas navedu da odložimo ili napustimo provereni tretman koji bi zaista mogao da nam pomogne. Ovakve nepotkrepljene zdravstvene preporuke često potiču iz grupe tradicionalne (narodne), komplementarne i alternativne medicine koja je slabije regulisana od zvanične. U javnosti se, međutim, ove preporuke često opažaju kao bezazlene. Iako se mnogi tretmani tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine mogu koristiti umesto ili zajedno sa preporukama zvanične medicine, njihova upotreba i izveštavanje o njima treba da se uredi tako da zadovolji iste standarde kao i preporučene zvanične prakse2. U Srbiji danas ne postoje podaci o učestalosti korišćenja neproverenih zdravstvenih praksi i (ne)pridržavanja preporučenih zdravstvenih praksi, kao ni o načinu izveštavanja o njima.

Zašto neki ljudi prate preporuke zvanične medicine, dok drugi bezrezervno veruju u moć upitnih oblika tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine, poput narodnih lekova, homeopatije ili terapije kristalima?

Neki ljudi daju prednost zdravstvenim praksama za koje nema dokaza da su delotvorne, pa i onim praksama koje nose ozbiljne rizike. Da li je svelek (panacea) koji neki tradicionalni, komplementarni i alternativni tretmani obećavaju iracionalan, a da li su i koliko iracionalne odluke ljudi da te tretmane koriste? U ovom projektu ispitujemo da li se pojedinci okreću upitnim zdravstvenim praksama delom i zbog načina na koji razmišljaju i doživljavaju svet. Istražujemo i kako se u Srbiji priča o medicini i pseudonauci, kao i šta ljudima može da pomogne da donose racionalnije odluke o svom zdravlju. Zdravstveno ponašanje zavisi od mnogih psiholoških faktora, pre svega naših crta ličnosti, kao i načina na koji razmišljamo i doživljavamo svet. Određene kombinacije ovih individualnih faktora mogu činiti neke ljude podložnijim da slede neproverene preporuke sa kojima dolaze u dodir putem medija ili koje im drugi direktno preporučuju.

1 Sahakian, B. J. & LaBuzetta, J. N. (2013). Bad moves: how decision making goes wrong, and the ethics of smart drugs. London: Oxford University Press.
2 World Health Organization. (2019). WHO global report on traditional and complementary medicine. Available from https://apps.who.int/iris/handle/10665/312342